O pozorištu i kokicama

Pripalila jednu, da.

            


            Da li ste već čuli da će 7. marta biti premijera pozorišne predstave „Balada o Pišonji i Žugi“?

            Uzgred, ima li među vama redovnih posetilaca pozorišnih predstava i koliko ste zadovoljni repertoarom? Grickaju li se već kokice ili publika još nije baš-baš sigurna da je žvakanje prikladan sport, kao, na primer, u bioskopu? Ja kažem – zašto da ne?

            Svi smo čuli za Pišonju i Žugu, a bogami, i guzonjinog sina. Neodoljiv šarm i prepoznatljiv rokenrol ritam „Zabranjenog pušenja“, teško da su nekog mogli da ostave ravnodušnim. Onima koji bi rado to bili, taj luksuz krajem prošlog veka nije bio omogućen. Kako?

            Koja je verovatnoća da ne znate ko je Svetlana Ražnatović, iako veze nemate sa njenom muzikom i njenim svetom? E, baš tako.

            Glavni akteri ove pozorišne balade, pod pritiskom surove (ratne) stvarnosti, stvaraju svoju sopstvenu, utopijsku.

            Možemo da se razilazimo po hiljadu osnova, ali ovde se razumemo u potpunosti. Čim sam čula za predstavu, smesta sam pobegla u maštariju. Maštala sam o nekoj drugoj predstavi za koju se traži karta više. Totalna utopija!

            Neko je prokomentarisao da ne bi bilo loše da se napravi i neka predstava prema pesmama „Plavog orkestra“. Recimo, balada o Suadi bi mogla da bude sjajna ljubavna priča. Čudi me da domaći dramaturzi nisu ranije prepoznali svevremenu istinu u rečima, otpevanim ekstatičnim tonom Saše Lošić - „drugovi, već nam se bliži dvadeseta, a treba živjeti i pjevati!“

            Pa, svratite do Ateljea 212 tog 7. marta. Niste bili odavno u pozorištu, zašto da ne? Posle možete da se pohvalite da ste gledali „Pišonju“. Pardon, „BALADU o Pišonji i Žugi“. Reč balada značajno ublažava svu trivijalnost koja se, u maniru opšteg obrasca neotesanosti, samouvereno ističe u prvi plan. Ovog puta, u samom naslovu.

            Preterujem. A kako drugačije da je nazovu? I pozorište mora od nečeg da živi. I glumci jedu hleb. Nema tu mesta za nedoumice, da li je predstava zaista inspirisana pesmom „Zabranjenog pušenja“ ili ne? Publiku to smara.

            Prodavci kokica, dobre vesti za vas. Spremajte polako tezge. Pozorište vas zove.